Svašta kuvam. Šporet greje. Greje i centralno grejanje. Ali znate šta najviše greje? O tome ću malo kasnije…

Hodam bosonoga. Oduvek sam bosonoga gde god mogu. Ponekad i gde ne mogu, samo kradom. Mogli. Mogli ne voli hladnoću. Ali ovaj Mogli voli da kuva i greje dodatno stan šporetom. Bos. Kad se te tri stvari spoje, dobiju se divni zimski zalogaji u kombinaciji sa raznim tropskim dodacima. Da li ste ikada probali palentu u kokosovom mleku? Ja sam prvo reagovala, kao što bi i većina ljudi verovatno: “BLJAK!”. Međutim…palenta je neutralna, ide uz slano i slatko, savršen je doručak tokom svih godišnjih doba, a takva kombinacija sa voćem i kokosovim mlekom je idealna za nas koji smo večiti zaljubljenici u tropski raj.

Ja to tako. Kad već ne mogu da mahnem štapićem i oteram hladnoću zauvek, mogu je varjačom isterati barem iz svoje kuhinje. Obožavam da kombinujem najrazličitije namirnice zimi i zato mi je frižider veoma šarenolik u to doba godine, što je savršeno još za jednu stvar…

Da li se sećate romantične scene iz filma “Devet i po nedelja” kada Miki Rurk hrani Kim Besindžer pored frižidera, dok ona žmuri? Meni je to najromantičnija scena ikada! Dakle…

Vraćamo se na početak priče. Šta to još greje zimi osim grejnih tela. Mene najviše ljubav.

A vas?

https://www.youtube.com/watch?v=BGB2lGyDrTw

The post Blog: Devet i po nedelja bosonoge zime appeared first on Kitchen TV.

U mojoj kući, kuhinja nije nužno mesto za spremanje hrane. Tu se uz čašu dobrog vina prepričavaju razne ženske, ali i muške anegdote. To je mesto na kome smeh najlepše odzvanja, a mirisi prosto zovu na ples. Tu se varjače pretvaraju u palice, šerpe u bubnjeve, a brašno i začini u svetlucave konfete. Često mi se dešava da odmah, sa vrata, posle posla uletim u kuhinju, jer mi je potreban taj dnevni zen, pa tada ni visoke potpetice ne izostanu i svi elementi za dobar provod su tu!

Tada često zatvorim oči i pustim da me ritam vozi, a ostala čula se još više probude. U tom trenutku nastaje zajednička čarolija plesa, mirisa i ukusa najneverovatnijih kombinacija. Tada kuhinjskom scenom vladam ja i ništa osim ritma i ukusa ne postoji.

Ovo je često i mesto za zavođenje. Svi znamo da put do srca muškarca vodi preko stomaka…Ili kuhinjskog stola. Pustite mašti na volju i iskoristite letnju atmosferu za nezaboravne trenutke sa voljenom osobom… Igrajte se, zašto da ne?!

Štikle na noge, ništa osim kecelje oko tela, varjače u ruke, volume na max i neka vas čula i ritam nose kroz avanturu zvanu prostor za spremanje hrane i stvaranje čarolije…

Kuhinja ili plesni podijum – odlučite sami. Vi ste tvorac magije.

Ljubi Katy.

The post Mesto za spremanje hrane ili plesni podijum? appeared first on Kitchen TV.

Onda nam se, nažalost, dogodila porodična tragedija i svako je bio prepušten sebi, sa svim svojim veštinama i neveštinama. Jako sam mrzela kuhinju, iz dna duše, jer me je podsećala na taj topli dom, koga više nije bilo, jer se u našoj kući uvek sve lepo dešavalo upravo u kuhinji. Mogu slobodno reći da sam bežala od bilo kod kuhinjskog aparata, ali stomak me je primorao da se suočim sa životom i uradim nešto po tom pitanju. Praktično, na silu sam naučila usput, uz život da sebi spremim najosnovnije obroke i nisam grebala dalje od površine.

Drugi put me je kuhinja ponovo primorala da joj se približim na drugačiji način… Jako sam volela nekoga ko je imao veoma specifičan način ishrane. Sve je moralo biti tačno u gram, bez šećera, bez masti, bez, bez, bez… Ponovo sam mrzela šporet!

U međuvremenu mi se dogodio i moj sin, koji nije bio naročito zainteresovan za hranu, zapravo u jednom momentu, jeo je samo kečap, pa sam još jednom, po treći put došla u sukob sa šerpom.

A onda mi se desilo odrastanje deteta uz stresan posao… Ventila nigde. U tom trenutku mi je bila dovoljna rečenica: “Pa mama, ti nikad ne spremaš nikakve kolače. To je glupo, jer ništa ne umeš da spremiš! Hoću krofne.” I biše krofne. I još mnogo krofni… i listanje starih naninih recepata do kasno u noć… i lagano, tada, kada više nisam morala i nisam imala ograničenja, kuhinja mi je postala igralište posle ponoći. Setila sam se svih lepih uspomena, emocija i za svaku vezala po jedan recept. Svaki put kada sam pomislila na nekoga ili nešto što u meni budi emociju, nastalo je jelo koje je u tesnoj vezi sa određenim likom, emocijom, životnom situacijom. I tako moj svaki recept ima svoju priču. I tako mi kuhinja leči dušu, a mojim dragim ljudima puni stomake i srce.

Hajde da pričamo o… i eto neobičnog jela. Svaki put. Izpočetka.

The post Razvojni put moje šerpe appeared first on Kitchen TV.